Pretpraznična

Click here to view the file







biber, šećer & rime
Dragan Kostadinović.


Bokokotorska

Zamišljeni carinici plime
Oko muca krajičkom nereda
Komad raja osluškuje ime
Jedan namćor neumorno gleda
Kako osmeh roni iz dubina…
Marina…

Ribari su prevarili mreže
Sav se zenit odmetnu u penu
Sidro tone, vapi da se veže
Neki namćor zavoleo ženu
Bašta plesa, uzdaha i krina…
Marina…

Svako zrno odraz je vitraža
Kruže jata stvaraju armadu
Svaki kamen kao noćna straža
Jedan namćor u namćorskom gradu
Senke greha iz dna uvalina…
Marina…

Strast caruje na praznome tronu
San i nada su joj dvorske lude
Jedna prizma pluta u sutonu
Jedan namćor razumeo ljude
Jedno more svoju reku prima…
Marina…

Guli nebo odmetnute stene
Mlada smokva uspavljuje grane
Jednom listu ne dâ da uvene
Neki namćor hteo da ostane
Svedok vatre, praroditelj dima…
Marina…

Par kaktusa oslikalo lovor
Ona čita i mazi leptire
Njen je šapat gromoglasan govor
Jedan namćor napio obzire
Oblak sete u kapljici vina…
Marina…

Jedna tuja negovala ježa
Jedan zamak uljez na vidiku
Hor opéva senku ladoleža
Sad se namćor zamerio stihu
Svoga oca tuži jedna rima…
Marina…

Negde gore između dve vatre
Neman trepće na poslednje oko
Zenit neki sam bi da se satre
Jedan namćor hteo bi visoko
Zvezda kraku otiske otima…
Marina…

Svaki zrak se bori za svoj kutak
Na Suncu je opet glavni teret
Susreli se večnost i trenutak
Jedan namćor postao je šeret
Grle su budućnost i davnina…
Marina…

Sa obale iskrca se nebo
Ostavilo oblake u luci
Zlatu žao zašto nije srebro
Jedan namćor i namćorski zvuci
Svaka mudrost nije i istina…
Marina…

Oleander – lepota i kazna
U sred Sunca jedna duša zebe
Kroz kovitlac promalja se staza
Jedan namćor zaslužio sebe
Morska trava – melem oteklina…
Marina…

Kockaju se čvorovi i metar
Jedan vitez odriče se štita
Jedno jedro oženilo vetar
Onaj namćor fariseje pita
Kojeg Boga prazna vera ima…
Marina…

Zaspala je magla u šipražju
Sivi brod je zaorao brazdu
Hlad anđela ima senku vražju
Jedan namćor otpustio gazdu
Grane palme sneva borovina…
Marina…

Nektar lako curi iz kamena
Pipci gôre zahvatili vodu
Uzdah zbaci teret sa ramena
Jedan namćor podsmeva se svodu
Titraj baklje u njenim očima…
Marina…

Grudi one upijaju beton
Iz kože se rascvetala trava
Nada se poigrava sa setom
Jedan namćor u gomili mrava
Zrno soli u pori maslina…
Marina…

Mrke ptice i sedefna gnezda
Mozaik se pozlati ispljuvan
Van sazvežđa migolji se zvezda
Jedan namćor zapalio duvan
Stidni pejzaž – usteže se plima…
Marina…

Palma plodu zabranila zreti
Svakoj grani iskrojila meru
Javor beži dok mu smokva preti
Jedan namćor obole u peru
Jedna iskra u mehuru plina…
Marina…

Ona spava, mrak joj grebe oči
Njeni prsti češu se o sene
Njene suze anagrami noći
Jedan namćor pomešao vene
Grad je stari al’ novi trag ima…
Marina…

Jedno podne presudilo danu
Jedan minut izdajnik u satu
Jedan žulj se podsmevao dlanu
Jedan namćor u namćorskom jatu
Ogledalo pridošlice snima…
Marina…